Romi u Srbiji pripadaju najsiromašnijem sloju društva. Prema popisu iz 2011.godine u Srbiji živi preko 160 000 Roma. Statistički podaci se razlikuju od stvarnog broja, jer veliki broj Roma ne poseduje pravno prebivalište zbog njihovog nomadskog načina života. Novorođena deca često nisu registrovana. Na osnovu različitih procena u Srbiji živi oko 450.000 do 600.000 Roma u Srbiji, što iznosi 5-7% od ukupnog broja stanovništva.
Od 2002.godine, Romi u Srbiji imaju status nacionalne manjine.
Romi su uglavnom društveno isključeni. Oni žive u izolovanm mahalama i kvartovima. Mnogi ne ostvare svoja osnovna prava, jer nemaju lična dokumenta tako da nemaju pristup odgovarajućim institucijama.
Prema Republičkom zavodu za statistiku i strategiji za unapređenje Roma u Srbiji: 60 % romskih domaćinstava sa decom živi ispod granice siromaštva, 4/5 dece živi u porodicama u kojima odrasli članovi nemaju ni osnovno obrazovanje, 15% ukupne romske populacije su deca do šest godina, 16% ukupne romske populacije su deca od 7 do 14 godina a jedan od 100 Roma doživi 60 godina.
Nedostatak obrazovanja Roma je glavni uzrok siromaštva. Siromašne porodice ne mogu finansijski da podrže školovanje svoje dece. Prema statističkim podacima iz 2002.godine, 62% Roma ne završi osnovnu školu, 80% romske populacije je potpuno ili funkcionalno nepismeno. Manje od 1% ima visoko obrazovanje. Preko 70.000 romske dece ne pohađa školu, a samo 10% ima neki oblik predškolskog obrazovanja.
Do nedavno, društvo nije bilo svestno potrebe za sistemskim pristupom prema rešavanju problema obrazovanja Roma. Preovladava mišljenje da je problem rešen samom činjenicom da Romi isto kao i ne-romsko stanovništvo po zakonu imaju ista prava. Drugi stav je da se njihov nedostatak obrazovanja, pre svega odnosi na njihov način života, tradiciju i nedostatak motivacije za školovanjem, a ne kao rezultat siromaštva i marginalizacije u društvu. Odgovornost je time prebačena na samu romsku zajednicu, za koju se misli da je neodgovorna prema svojoj deci. Smatra se takođe da majke, koji su inače najugroženije u društvu i u samoj romskoj porodici, uopšte nisu zainteresovane za obrazovanje svoje dece.
Danas, naše društvo prepoznaje vezu između siromaštva i nedostatka obrazovanja Roma i postalo je svesno važnosti rešavanja korena uzroka problema.
Postojanje političke volje na nacionalnom nivou, da pomogne u rešavanju problema obrazovanja Roma je definisano i regulisano u dva glavna dokumenta: Strategija za unapređivanje obrazovanja Roma u Srbiji koju je izdalo Ministarstvo prosvete 2003.godine i Dekada za Inkluziju Roma 2005. do 2015. koja je objavljena u 2003. na konferenciji "Romi u proširenoj Evropi-izazovi za budućnost", na kojoj su prisustvovali predstavnici devet evropskih zemalja u kojima žive Romi. Početak sprovođenja Dekade u Srbiji je proglašen 2005.godine.
Cilj ovih programa je smanjiti neprihvatljivu razliku između Romske i ne-Romske populacije razvijanjem planova protiv diskriminacije i to u četiri glavne oblasti: obrazovanje, stanovanje, zdravstvo i zapošljavanje. Posebni napori se čine da se uključe romske zajednice u ostvarivanju ovih ciljeva.
Iako postoje strateški dokumenti koje podržavaju obrazovanje Roma, zbog nedostatka programa za uključivanje i individualnom pristupu marginalizovane dece u školi, romska deca nisu u stanju da prate školski program.
Hrišćanska humanitarna organizacija „Hleb Života“ je prihvatila izazov i uključila se u proces rešavanja osnovnih uzroka siromaštva i marginalizacije Roma.
